fotoelektrični senzor
Фотоелектрични сензор је напредан електронски уређај који користи зраке светлости за откривање присуства, одсуства или удаљености објеката у разним индустријским и комерцијалним применама. Овај вишестранни сензор ради тако што емитује зрак светлости, уобичајено инфрацрвеног, видљивог црвеног или ласера, и мери промене у примљеном светлу када објекти прекину или рефлектују зрак. Сензор се састоји из два главна дела: емитера који пројектује зрак светлости и приjemника који детектује светлосни сигнал. Ови сензори могу бити конфигурисани на три основна начина: трансмисивни (тхроуг-беам), рефлексни (ретро-рефлективни) и дифузна рефлексија. Трансмисивна конфигурација користи одвојене јединице емитера и приjemника постављене насупрот једна другој, омогућавајући највећи домет детекције и највиши степен поузданости. Рефлексни сензори користе рефлектор да би вратили зрак светлости назад до приjemника смештеног у истој јединици као и емитер, чиме омогућавају економичну решења за детекцију средњег домета. Сензори дифузног отражења детектују објекте на основу светлости која се директно одбија од циља, што их чини идеалним за примене на кратким растојањима. Савремени фотоелектрични сензори укључују напредне функције као што су потискивање позадине, потискивање предњег плана и прецизне дигиталне калибрационе могућности, омогућавајући им поуздан рад у захтевним индустријским условима, уз одржавање високе тачности и поновљивости.